Ovaj laboratorijski test važan je preduslov za uspešenu kontrolu dijabetesa i sprečavanje njegovih komplikacija
Ma koliko se osećala zdravom, svaka osoba s dijabetesom treba redovno da se podvrgava kontrolnim pregledima. Osim svakodnevne provere nivoa glukoze u krvi, u kojima se čitaju trenutne vrednosti, bitan još jedan parametar. Reč je o glikoziliranom hemoglobinu, čije vrednosti ukazuju na prosečne vrednosti glukoze u prethodna dva do tri meseca.
XŠta je, tačno, HbA1c?
Glukoza se prirodno ”lepi” za izvestan broj molekula hemoglobina u eritrocitima. U slučaju povećanih koncentracija šećera u krvi, na molekulima hemoglobina zadržava se više glukoze, i to do kraja života eritrocita (oko 120 dana). Ovaj prirodni proces osnova je testa na glikolizirani hemoglobin (HbA1c), jer životni vek eritrocita određuje praćenje fluktuacije glukoze u krvi pacijenta u periodu od tri meseca. Za ovu analizu uzima se manja količina venske krvi, i to u bilo kojem trenutku dana, nezavisno od obroka. Na osnovu poređenja dnevnih vrednosti glukoze i vrednosti HbA1c, može se utvrditi da li je bolest pod kontrolom ili je potrebno uvesti određene promene u terapiji i životnim navikama.
Koliko se često sprovodi test?
Eksperti preporučuju izvođenje testa najmanje dva puta godišnje, uz uslov da je nivo šećera u krvi stabilan i u okviru dozvoljenih vrednosti. Ukoliko vrednosti HbA1c nisu zadovoljavajuće, ili je došlo do izmene terapije i opšteg stanja pacijenta, ovaj test treba izvoditi kvartalno.
Ciljna vrednost HbA1c
Kod zdravih ljudi glikolizira se od 4% do 6% hemoglobina, zbog čega se ove vrednosti smatraju normalnim. Vrednosti veće od 6,5% granica je na osnovu koje može da se dijagnostikuje dijabetes. Vrednosti između 6% i 6,5% karakterišu se kao predijabetes. Kod dijabetičara (tip 1 i tip 2) poželjno je da se vrednost glikoliziranog hemoglobina odžava na 7% (ili niže), jer se tako umanjuje rizik od oštećenja srca, očiju, bubrega i nerava, koja nastaju kao posledica višegodišnje bolesti.
Foto: Canva
